Navigacija

Osnovne akademske studije

Trajanje studija

Od 2003. godine na Elektrotehničkom fakultetu je uveden novi nastavni plan i program, po kome osnovne studije traju četiri godine, odnosno osam semestara. To znači da se fakultet opredelio za šemu 4+1, po kojoj se posle četiri godine studija stiče titula diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva, a posle još jedne dodatne godine titula diplomirani inženjer - master elektrotehnike i računarstva u skladu sa novim Zakonom o visokom obrazovanju i principima Bolonjske deklaracije. Sve aktivnosti studenta boduju se po ECTS sistemu kredita, tako da svaki semestar nosi 30 ECTS bodova. U poslednjem, osmom semestru, student je obavezan da uradi stručnu praksu koja nosi 2 ECTS bodova i završni rad, koji nosi 10 ECTS bodova. Dva semestra čine jednu školsku godinu. Svaki semestar traje 15 nedelja, u koje je uključena nastava i termini za održavanje kolokvijuma. Školska godina počinje 1. oktobra a završava se 30. septembra naredne godine.

Nastava i ispiti

Nastava se izvodi po predmetima, koji po novom nastavnom planu moraju biti jednosemestralni. Postoje i praktikumi, koji predstavljaju predmete manjeg obima i pretežno su orijentisani na praktičan rad studenata ili produbljivanje znanja iz osnovnih predmeta. Društveni predmeti i strani jezici po obimu odgovaraju praktikumima. Kod svih predmeta predispitne aktivnosti studenata, kao što su kolokvijumi i domaći zadaci, vrše se tokom semestra u kome se izvodi nastava iz predmeta. U strukturi ukupnog broja poena najmanje 30, a najviše 70 poena mora biti predviđeno za aktivnosti i provere znanja u toku semestra. Ukupno 100 poena se stiče ispunjavanjem predispitnih obaveza i polaganjem ispita. Završni ispiti se polažu u odgovarajućim ispitnim rokovima, a to su: januarski, februarski, junski, julski, avgustovski i septembarski. Uslovi za upis naredne godine studija propisani su novim Zakonom o visokom obrazovanju i izražavaju se ostvarenim brojem ECTS bodova.

Putanje studiranja

Da bi uspešno kompletirao svoje osnovne studije student mora da izabere putanju studiranja. Ova putanja je ista bez obzira u kakvom statusu student studira. Svaka grana putanje predstavlja jedan odsek ili smer. Putanja se uvek odabira pri kraju semestra pred kojim sledi grananje. Prilikom svakog odabira student pravi rang listu svojih želja za sva moguća grananja u datom čvoru. Koji od odseka/smerova će student upisati zavisi od njegovog koeficijenta uspešnosti studiranja.

Koeficijent uspešnosti studiranja se formira tako što se ocene na ispitima pomnože sa koeficijentima koji zavise od ispitnog roka u kojem je student položio ispit (koeficijent je različit od nule za onaj rok koji sledi neposredno po završetku predavanja iz datog predmeta i prvi naredni ispitni rok, i to samo u prvoj upisanoj školskoj godini). Takvi brojevi se saberu i podele sa ukupnim brojem ispita na datoj godini (bez obzira koliko je  ispita student položio). Koeficijent uspešnosti opada ukoliko je student tokom više školskih godina upisivao prvu studijsku godinu.

Studenti mogu izabrati sledeće putanje:

  • Pri upisu studenti biraju studijski program:
  • Pri kraju II semestra:
    • studenti studijskog programa Elektrotehnika i računarstvo (ER) biraju jedan od sledećih modula:
      • Elektronika
      • Energetika
      • Računarska tehnika i informatika
      • Signali i sistemi
      • Telekomunikacije i informacione tehnologije
      • Fizička elektronika
  • Pri kraju IV semestra:
    • studenti koji dolaze sa modula Telekomunikacije i informacione tehnologije se odlučuju između sledećih smerova:
      • Sistemsko inženjerstvo,
      • Radio komunikacije,
      • Audio i video tehnologije,
      • Mikrotalasna tehnika
    • studenti koji dolaze sa modula Fizička elektronika biraju jedan od sledećih smerova:
      • Nanoelektronika, optoelektronika i laserska tehnika
      • Biomedicinski i ekološki inženjering
    • studenti koji dolaze sa modula Energetika mogu da se upišu na jedan od sledećih smerova:
      • Elektroenergetski sistemi
      • Energetski pretvarači i pogoni

Stručna praksa

Stručna praksa predstavlja oblik nastave u kome studenti stiču šira praktična znanja, veštine i sposobnosti. Praksa se po pravilu obavlja u osmom semestru i obavezan je deo studijskog programa.
Student samostalno bira organizaciju iz državnog, privatnog ili javnog sektora u kojoj će obaviti stručnu praksu u Republici Srbiji ili u inostranstvu.
Popunjen Uput za stručnu praksu (preuzeti), pre odlaska na stručnu praksu, student overava u Studentskom odseku i nosi u izabranu organizaciju gde će stručnu praksu obaviti.
Po obavljenoj stručnoj praksi, u trajanju od najmanje 80 sati, a na osnovu izveštaja studenta i potvrde odgovornog lica koje potpisom i pečatom Organizacije potvrđuje da je stručna praksa obavljena, Rukovodilac stručne prakse verifikuje obavljenu stručnu praksu u Studentskom odseku, gde se evidentira odrađena obaveza studenta i upisuje 2 ESPB boda.
Stručna praksa se ne ocenjuje numerički, već opisnom ocenom „priznaje se“ i unosi se u dodatak diplomi.

(detaljnije u Pravilniku o osnovnim akademskim studijama, čl. 15)

Završni rad

Završni rad je samostalni rad studenta iz određene teme, čija se izrada i odbrana rade na kraju studijskog programa, kada student položi sve ispite i ispuni sve obaveze predviđene studijskim programom.
Završni rad mora biti iz oblasti izbornog područja – modula koji je student upisao.
Spisak tema za završni rad i nastavnika koji su za njih odgovorni utvrđuje katedra koja je nadležna za izborno područje.
Student može uzeti završni rad samo kod nastavnika koji je angažovan na nekom od predmeta izbornog područja – modula studijskog programa na kome je student upisan, ili kod nastavnika kod koga je polagao predmet sa drugog izbornog područja osnovnih studija.
Prijava odbrane završnog rada se vrši na propisanom obrascu, koji student, uz saglasnost mentora, predaje Studentskom odseku. Studentski odsek proverava i potvrđuje ispunjenost uslova za odbranu završnog rada overavanjem podnete prijave. Overenu prijavu student predaje mentoru i pristupa odbrani. Odbrana završnog rada je javna i obavlja se u prostorijama Fakulteta pred komisijom koju čine najmanje dva člana, od kojih je jedan rukovodilac izrade završnog rada, a drugi nastavnik, asistent sa doktoratom, nastavnik ili saradnik u nastavi angažovan na izbornom području na kome je student upisan.
Uspeh na javnoj odbrani završnog rada izražava se ocenom od 5 (pet) do 10 (deset). Po završetku odbrane, rukovodilac završnog rada potpisanu prijavu predaje Studentskom odseku, gde se evidentira da je završni rad odbranjen i upisuje se 10 ESPB bodova.
(detaljnije u Pravilniku o osnovnim akademskim studijama, čl. 26-29)

Zvanje

Po uspešnoj odbrani diplomskog rada student dobija zvanje diplomirani inženjer i može upisati jednogodišnje studije za zvanje master.

Slike

  • /uploads/attachment/strana/20/_9071_2010_c_stanoje.radulovic_gmail.com.jpg