Биоскопска свезналица "ЕТФ клинаца"
Софтвер за мобилни телефон који кориснику обезбеђује све информације о београдским храмовима „седме уметности” донео је двојици студената Електротехничког факултета и њиховом професору вредно признање и награду од 10.000 евра
Најбољи од 669 програмера: професор Александар Нешковић, Милан Чабаркапа и Милан Вукајловић
(Фото С. Шашарога)
Љубитељи „седме уметности” који поседују „паметне” мобилне телефоне могу однедавно да уз неколико притисака на тастатури апарата добију потпуне информације о биоскопском репертоару престонице.
Сазнања о терминима пројекција, кратке описе филмова који се приказују, џи-пи-ес навигацију до жељеног биоскопа уз резервацију карата позивањем „на дугме”, без уношења целог броја, омогућује им апликација коју су створили „ЕТФ клинци”.
Иза овог имена стоје Милан Чабаркапа и Милан Вукајловић, студенти на мастер студијама Електротехничког факултета, и њихов професор Александар Нешковић. Труд који су уложили крунисан је првим местом на конкурсу мобилног оператера „Вип” за најбољу апликацију намењену „смарт” мобилним телефонима.
Њихов софтвер користи технологију која и по светским стандардима заслужује епитет „савремена”.
– Одлуку жирија сазнали смо тек на самој додели награда. Почели смо да се радујемо када је проглашена другопласирана екипа. Били смо уверени да смо ми први, а тако је и било – расположено објашњавају „ЕТФ клинци”.
Радост је утолико већа јер им је ово прво учешће на неком већем конкурсу. Од како су посредством Интернета сазнали за такмичење, прионули су на свакодневно програмирање. За та два и по месеца рада на софтверу, бодрили су их другари из студентског дома у коме су смештена двојица Милана, а професорова највећа подршка био је његов син. Они су били међу првим корисницима „раних верзија” програма, па су својим сугестијама допринели успеху.
„Екипни” рад се исплатио јер је у конкуренцији 669 програмера из читаве Србије, после две селекције, трочлани тим освојио прво место и награду од 10.000 евра. Новац ће поделити сразмерно уложеном залагању – на равне части. Уз осмех препричавају догодовштине за време стварања „Вип биоскопа”, како су назвали софтвер који им је донео значајно признање.
– Када смо испрограмирали џи-пи-ес навигацију, морали смо да је испробамо тако што ћемо је следити и видети да ли ће нас довести пред циљани биоскоп. Напољу се температура спустила на минус петнаест, али ближио се рок за завршетак посла па нисмо могли да одложимо пробу. Смрзли смо се док смо тестирали, али смо бар проверили како софтвер функционише на хладноћи – кроз смех прича професор Нешковић.
Милан Чабаркапа, дипломирани инжењер на одсеку ЕТФ-а за телекомуникацију и информационе технологије, и његов имењак Вукајловић, који је основне студије завршио на смеру за електронику, не крију да им је сад приоритет писање завршних мастер радова, па још нису окупирани дилемом многих наших академаца – отићи или остати у Србији.
– Минули конкурс показао је да у овој средини има посла за нас. Имаћемо много већи мотив да останемо у земљи, сада када видимо да се рад исплати – сматра Чабаркапа, а Вукајловић истиче да би радо остао у домовини.
– Може да се нађе посао у Србији. Радо бих остао овде ако ми неко понуди да радим. Не тражим много, само посао од кога могу нормално да живим – прича Вукајловић.
Младе људе треба подржати оваквим конкурсима, сматра професор Нешковић.
– Туга нас инжењера је што немамо, попут спортиста, пун стадион да нас бодри за време утакмице, већ се о нашим могућностима сазна тек кад буду овенчане наградама. Зато прилике попут овог такмичења, каквих је све више, значе младим људима. Кад на почетку каријере добију такав подстрек, нарашће им и самопоуздање – истиче Нешковић.
Шта млади програмери саветују колегама?
– Нека верују у себе и нека не дижу руке ако нешто не иде како треба. Упорност ће им се исплатити. Изразе „не могу” и „одустајем” ваља себи избити из главе – закључују Чабаркапа и Вукајловић.
Д. Буквић