Početna arrow Studiranje arrow Osnovne akademske studije

Related Items

Osnovne akademske studije

Trajanje studija

Od 2003. godine na Elektrotehničkom fakultetu je uveden novi nastavni plan i program, po kome osnovne studije traju četiri godine, odnosno osam semestara. To znači da se fakultet opredelio za šemu 4+1, po kojoj se posle četiri godine studija stiče titula diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva, a posle još jedne dodatne godine titula diplomirani inženjer - master elektrotehnike i računarstva u skladu sa novim Zakonom o visokom obrazovanju i principima Bolonjske deklaracije. Sve aktivnosti studenta boduju se po ECTS sistemu kredita, tako da svaki semestar nosi 30 ECTS bodova. U poslednjem, osmom semestru, student je obavezan da uradi diplomski rad, koji nosi 12 ECTS bodova. Dva semestra čine jednu školsku godinu. Svaki semestar traje 15 nedelja, u koje je uključena nastava i termini za održavanje kolokvijuma. Školska godina počinje 1. oktobra a završava se 30. septembra naredne godine.

Nastava i ispiti

Nastava se izvodi po predmetima, koji po novom nastavnom planu moraju biti jednosemestralni. Postoje i praktikumi, koji predstavljaju predmete manjeg obima i pretežno su orijentisani na praktičan rad studenata ili produbljivanje znanja iz osnovnih predmeta. Društveni predmeti i strani jezici po obimu odgovaraju praktikumima. Kod svih predmeta aktivnosti studenta tokom semestra, kao što su kolokvijumi i domaći zadaci, ulaze u ocenu, a finalni ispiti se polažu u odgovarajućim ispitnim rokovima, a to su: januarski, aprilski, junski, septembarski i oktobarski. Uslovi za upis naredne godine studija propisani su novim Zakonom o visokom obrazovanju i izražavaju se ostvarenim brojem ECTS bodova.

Putanje studiranja

Da bi uspešno kompletirao svoje osnovne studije student mora da izabere putanju studiranja. Ova putanja je ista bez obzira u kakvom statusu student studira. Svaka grana putanje predstavlja jedan odsek ili smer. Putanja se uvek odabira pri kraju semestra pred kojim sledi grananje. Prilikom svakog odabira student pravi rang listu svojih želja za sva moguća grananja u datom čvoru. Koji od odseka/smerova će student upisati zavisi od njegovog koeficijenta uspešnosti studiranja.

Koeficijent uspešnosti studiranja se formira tako što se ocene na ispitima pomnože sa koeficijentima koji zavise od ispitnog roka u kojem je student položio ispit (koeficijent je maksimalan za onaj rok koji sledi neposredno po završetku predavanja iz datog predmeta, i opada što je ispitni rok dalji od završetka predavanja), takvi brojevi se saberu i podele sa ukupnim brojem ispita na datoj godini (bez obzira koliko je tih ispita student položio).

Studenti mogu izabrati sledeće putanje:

  • Pri upisu studenti biraju studijski program:
  • Pri kraju II semestra:
    • studenti studijskog programa Elektrotehnika i računarstvo (ER) biraju jedan od sledećih modula:
      • Elektronika
      • Energetika
      • Računarska tehnika i informatika
      • Signali i sistemi
      • Telekomunikacije i infromacione tehnologije
      • Fizička elektronika
  • Pri kraju IV semestra:
    • studenti koji dolaze sa Modula za telekomunikacije i informacione tehnologije se odlučuju između sledećih smerova:
      • Sistemsko inženjerstvo,
      • Radio komunikacije,
      • Audio i video tehnologije,
      • Mikrotalasna tehnika
    • studenti koji dolaze sa Modula za fizičku elektroniku biraju jedan od sledećih smerova:
      • Nanoelektronika, optoelektronika i laserska tehnika
      • Biomedicinski i ekološki inženjering
    • studenti koji dolaze sa Modul za energetiku mogu da se upišu na jedan od sledećih smerova:
      • Elektroenergetski sistemi
      • Energetski pretvarači i pogoni

Diplomski rad

Pošto je položio sve ispite student može od svog profesora-mentora dobiti temu za diplomski rad i početi njegovu izradu, uz konsultacije sa svojim mentorom. Po završetku izrade student treba da odbrani svoj diplomski rad pred tročlanom komisijom sastavljenom od profesora sa ETF-a, koja se posebno formira za svaku odbranu rada.

Zvanje

Po uspešnoj odbrani diplomskog rada student dobija zvanje diplomirani inženjer i može upisati jednogodišnje studije za zvanje master. U trenutku nastanka ovog dokumenta posebna komisija još radi na definisanju nomenklature titula i zvanja na srpskom jeziku.