Почетна arrow Студирање arrow Основне академске студије

Related Items

Основне академске студије

Трајање студија

Од 2003. године на Електротехничком факултету је уведен нови наставни план и програм, по коме основне студије трају четири године, односно осам семестара. То значи да се факултет определио за шему 4+1, по којој се после четири године студија стиче титула дипломирани инжењер електротехнике и рачунарства, а после још једне додатне године титула дипломирани инжењер - мастер електротехнике и рачунарства у складу са новим Законом о високом образовању и принципима Болоњске декларације. Све активности студента бодују се по ЕЦТС систему кредита, тако да сваки семестар носи 30 ЕЦТС бодова. У последњем, осмом семестру, студент је обавезан да уради дипломски рад, који носи 12 ЕЦТС бодова. Два семестра чине једну школску годину. Сваки семестар траје 15 недеља, у које је укључена настава и термини за одржавање колоквијума. Школска година почиње 1. октобра а завршава се 30. септембра наредне године.

Настава и испити

Настава се изводи по предметима, који по новом наставном плану морају бити једносеместрални. Постоје и практикуми, који представљају предмете мањег обима и претежно су оријентисани на практичан рад студената или продубљивање знања из основних предмета. Друштвени предмети и страни језици по обиму одговарају практикумима. Код свих предмета активности студента током семестра, као што су колоквијуми и домаћи задаци, улазе у оцену, а финални испити се полажу у одговарајућим испитним роковима, а то су: јануарски, априлски, јунски, септембарски и октобарски. Услови за упис наредне године студија прописани су новим Законом о високом образовању и изражавају се оствареним бројем ЕЦТС бодова.

Путање студирања

Да би успешно комплетирао своје основне студије студент мора да изабере путању студирања. Ова путања је иста без обзира у каквом статусу студент студира. Свака грана путање представља један одсек или смер. Путања се увек одабира при крају семестра пред којим следи гранање. Приликом сваког одабира студент прави ранг листу својих жеља за сва могућа гранања у датом чвору. Који од одсека/смерова ће студент уписати зависи од његовог коефицијента успешности студирања.

Коефицијент успешности студирања се формира тако што се оцене на испитима помноже са коефицијентима који зависе од испитног рока у којем је студент положио испит (коефицијент је максималан за онај рок који следи непосредно по завршетку предавања из датог предмета, и опада што је испитни рок даљи од завршетка предавања), такви бројеви се саберу и поделе са укупним бројем испита на датој години (без обзира колико је тих испита студент положио).

Студенти могу изабрати следеће путање:

  • При упису студенти бирају студијски програм:
  • При крају II семестра:
    • студенти студијског програма Електротехника и рачунарство (ЕР) бирају један од следећих модула:
      • Електроника
      • Енергетика
      • Рачунарска техника и информатика
      • Сигнали и системи
      • Телекомуникације и инфромационе технологије
      • Физичка електроника
  • При крају IV семестра:
    • студенти који долазе са Mодула за телекомуникације и информационе технологије се одлучују између следећих смерова:
      • Системско инжењерство,
      • Радио комуникације,
      • Аудио и видео технологије,
      • Микроталасна техника
    • студенти који долазе са Mодула за физичку електронику бирају један од следећих смерова:
      • Наноелектроника, оптоелектроника и ласерска техника
      • Биомедицински и еколошки инжењеринг
    • студенти који долазе са Mодул за енергетику могу да се упишу на један од следећих смерова:
      • Електроенергетски системи
      • Енергетски претварачи и погони

Дипломски рад

Пошто је положио све испите студент може од свог професора-ментора добити тему за дипломски рад и почети његову израду, уз консултације са својим ментором. По завршетку израде студент треба да одбрани свој дипломски рад пред трочланом комисијом састављеном од професора са ЕТФ-а, која се посебно формира за сваку одбрану рада.

Звање

По успешној одбрани дипломског рада студент добија звање дипломирани инжењер и може уписати једногодишње студије за звање мастер. У тренутку настанка овог документа посебна комисија још ради на дефинисању номенклатуре титула и звања на српском језику.