Историјат

Развој Електротехничког факултета у блиској је вези са историјом универзитетског образовања у Србији. Прво високошколско предавање из области електротехнике одржано је давне 1894. Професор Стеван Марковић био је први предавач и оснивач Електротехничке катедре Инжењерског одељења Велике школе у Београду. Само четири године касније, професор Марковић је основао и електроинжењерску лабораторију. Од тада, електротехничке теме су се изучавале на Великој школи, а затим и на београдском Универзитету који је из ње настао 1905. Прве дипломе додељене су 1922 године.

Образовање електроинжењера битно је проширено после реорганизације Инжењерског одељења 1935. Машински одсек је постао Машинско-електротехнички одсек, на ком су до почетка 1937. оформљена су четири смера - машински, аеронаутички, енергетски и телекомуникациони. Због недостатка лабораторијске опреме, отварање четвртог смера (телекомуникације) је одлагано све до краја Другог светског рата. Године 1946. установљено је електротехничко одељење, које је 1948. прерасло у Електротехнички факултет, са смеровима Енергетика и Телекомуникације. 1955. године основан је нови смер - Физичка електроника.

Током година, смер Телекомуникације је прошириван областима електронике, аутоматике и рачунарства. Четврти смер - Рачунарство и информатика - установљен је 1987. године.

Времеплов

1894

Одржано прво високошколско предавање из области електротехнике у Србији.

1898

Професор Стеван Марковић основао Електротехничку катедру при Инжењерском одељењу Велике школе у Београду.

1922

Додељене прве дипломе из области електротехнике на Универзитету у Београду.

1935

На Универзитету оформљен Машинско-електротехнички одсек.

1937

На машинско-електротехничком одсеку оформљени одсеци за енергетику и телекомуникације.

1946

Основано електротехничко одељење на Универзитету у Београду.

1948

Основан Електротехнички факултет са одсецима Енергетика и Телекомуникације.

1955

На ЕТФ-у основан одсек Физичка електроника.

1987

Основан одсек Рачунарство и информатика.